stariji vežbaju

Svrha vežbanja jeste da te telesno pripremi za ovaj svet. Roditelji i društvena zajednica u svim oblicima (familija, škola, drugari) uče nas kako da se intelektualno, socijalno i emotivno pripremimo za život. Šta mislite da li postoji telesna priprema?

Posle nekog vremena provedenog sa nekom osobom primećujete da ste preuzeli njenu mimiku/pokrete ili da hodate kao neko od vaših roditelja, jedete kao vaša baka ili se smejete kao vaš otac. To je mišićna memorija! I ne moramo vežbati možemo samo posmatrati ples ili neki trening i u našem mozgu se mapiraju ti isti pokreti, kao i što se memoriše svaka stresna situacija i pokreti koji su vezani za nju ostaju u nama ili suprotno. Sva kretanja koja su se dešavala dok smo prolazili kroz prijatne i srećne trenutke takođe ostaju memorisani u mišićima.

Kako  bi imali jasniju sliku o ovome što pišem, pomislite samo koliko različitih sila deluje na vaše telo, a koliko pored svih krivina (kičmenih, najpre) telo ostaje stabilno i kordinira sa spoljnom sredinom i gravitacijom.

Nešto više o bolovima u leđima i kako se osloboditi istih, pročitajte ovde.

 

joga vežbanje

 

U jogi, ali i u drugim sistemima vežbanja, ovo usaglašavanje se postiže pomoću poravnjanja mišića, zglobova i tetiva kao i fascije u odnosu telo – spoljna sredina. Odgovarajuće poravnanje podrazumeva da se u toku svake kompresije, torzije ili pritiska tela na određenu površinu spoji što više raspoloživih hrskavičnih površina zgloba. Obraćati pažnju na zakone skeletno-mišićnog tela u bilo kom trenutku je celo životni proces – praksa.

To podrazumeva da poznajemo položaj, proporcionalnu udaljenost i potencijalna kretanja pojedinih somatskih struktura i njihovih interakcija. Kao i svest o interakciji kinetičkih energija i gravitacione sile koje deluju na telo. Ovakva svest dovodi do integrisanog (celovitog) vežbanja gde se koriste svi resursi podjednako i ne izrabljuje se jedan deo tela već je celo telo u službi jedne pozicije (položaja), a posebno se razvija osećaj anatomskog regiona.

Tek kada dođemo do te retorike tela ulazimo u improvizaciju, menjanje dinamike vežbanja, kao i emotivno-psihičku materijalizaciju tela. Jednostavno je sve. Možemo ako želimo da odvežbamo svoj strah, bes, svoj dan, svoj odnos, svoje leto… Kao kada sednete da pišete u svom dnevniku, svoju priču, svoj stav o nečemu isto tako telesno možemo izraziti unutrašnji svet. A rekli smo na početku da mišići imaju memoriju, pa kada mišićnu memoriju udružimo sa trenutnim stanjem, raspolažemo sa ozbiljnom ličnom dokumentacijom.

 

 

Dakle smisao vežbanja nije jako telo. Ukoliko ne poznajemo logos po kom telo fukcioniše telo se vremenom troši, postajemo umorni i zbog toga je vežbanje vezano za mlade a stariji ostaju nezainteresovani za tu vrstu napora. Smisao vežbanja nije ni lepo oblikovano telo jer nije svačija životna priča i percepcija sveta ista pa u odnosu na to kako su mišići memorisali sva iskustva telo se tako i formiralo.

Vežbanje nije ni parcijalno popravljanje deformiteta jer tada ne želimo videti uzrok već ga pokrivamo mišićnom masom. Smisleno vežbanje je jednako 360 stepeni. To je pun krug svesti kao i pun opseg pokreta.

Smisao vežbanja je isti kao i smisao obrazovanja. Da bi bolje razumeli svet u nama i oko sebe i da bi informacije kao što skladištimo svesno u kamenu, pismu, na disku ili google drive-u isto tako sačuvali  i na mišićima i svesno ih preneli putem gena na druge generacije. I to moramo uraditi na prirodan način i bez stimulansa i mašina jer to nije obrazovanje već otupljivanje tela.

Telo želi da provedete vreme sa njim sa punom pažnjom, a to vodi svesnom življenju i svesnom umiranju (a to je druga tema).

Smisao vežbanja je smisao telesnog postojanja .

 

Sjajan tekst o uverenju pronađite na sledećem linku.

 

 

Autor : Ana Ninković

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *