Nastavak drugog dela… 

 

Saša dodade, ,,A i original nije bio baš original.”

Nikola je bio uporan, pa reče, “Šta sam želeo da kažem je, da u svoje vreme, uvođenje dogme je bilo neophodno zlo. Zar se ne slažete da je čovečanstvo bilo grupa divljih bandi koja su živela bez pravila, ubijajući i kradući kada god im se prohtelo? Hrišćanstvo je došlo na svet da nam pokaže pravi put. Jedini način da naučite te divlje horde doličnom ponašanju i pravilima je bio da ih zaplašite bogom. Tako je dogma i rođena i sve priče koje idu sa njom.”

Saša uze gutljaj vina pre nego što ponovo progovori. ,,To je još jedna ‘belo vino’ predpostavka. Možda su postojala neka divlja plemena i regioni kojima je trebao strah od boga kako bi bili kontrolisani i manipulisani, ali da li su se zaista kultivisali i preobratili da veruju u takozvane hrišćanske vrednosti ili su samo poštovali pravila iz straha?”

Aleksandra dodade, ,,Sa druge strane, ko je gradio Velike Piramide na Gizi, Viseće Vrtove Babilona i Kolosa sa Rodosa? Sigurno ne iste divlje horde ubica. Takođe, ne zaboravimo Mračni Srednji Vek, Krstaške pohode i Inkviziciju. Nije sve tako crno – belo.”

Saša pozdravi njenu podršku smešećim pogledom. ,,Takođe, glavni razlog razvoja bilo koje dogme je uvek želja  za kontrolom, manipulacijom i moći. Ovo što si naveo kao razlog nastanka dogme je ustvari izgovor. To je nešto slično kao što danas, kada prikrivaju pljačku, borbu za naftom i kontrolu nad drogom, koriste nazive kao što su humanitarna intervencija, operacija sloboda, borba za demokratiju i slične budalaštine.”

Nikola je završio svoju čašu vina, pa nasu još malo. ,,Slažem se da je dogma pogrešna, ali još uvek mislim da su hrišćanske vrednosti dobre i da su podigle civilizaciju do njenih najvećih visina ikada.”

Velike Piramide na Gizi, građevine Maja u Maču Pikčuu su samo neke od arhitektonskih čuda koje mi danas još uvek ne možemo sagraditi sa modernom tehnologijom. Druga velika obmana je verovanje da društvo i civilizacija uvek napreduju. Staro Mesopotamijsko društvo je bilo organizovano u gornji i donji parlament. Njihova umetnost i kultura su bili veći od Antičke Grčke i Rimskog Carstva koji su došli mnogo vekova kasnije.”

Džon nije moga da se suzdrži, a da ponovo ne oseti ljubomoru, jer je Aleksandra podržavala Sašino gledište, a ne njegovo. Upao je i prekinuo, govoreći, ,,Nisam odgojen religijski. Nisam dogmatičan, ali sam nedavno iskusio nešto što me je okrenulo religiji. Doživeo sam kliničku smrt i van telesno iskustvo. Bio sam duh, duša. Odvojen od svoga tela, ali još uvek živ. Ako ne verujete u boga i religiju, kako mi onda možete ovo objasniti.?”

Saša podiže svoj kažiprst ponovo. ,,Vidiš! Nisi odgajan religiozno, pa su tvoja verovanja otvorenija, ali imaš hrišćansku podlogu. Kada si doživeo nešto nesvakidašnje što nisi mogao objasniti, logično je bilo da potražiš odgovor u sledećem familijarnom verovanju – Hrišćanstvu. Kanalisao si svoje misli i verovanje u pogrešnom smeru. Nemoj pogrešno da me shvatiš. Nemam ništa protiv Hrišćanstva.

Njegove istinite vrednosti, koje usput rečeno imaju veoma duboke korene u mnogo starijim civilizacijama, su dobre i poštene, ali hrišćanska dogma je ista kao i bilo koja druga.  Niti jedna religija ili nauka nema sve odgovore. Duhovnost bi nam mogla možda pokazati pravi put. Nemoj da se zaustaviš na prepreci religije. Idi dalje. Nikada nemoj prestati da učiš. Uvek traži odgovore. Budi uvek iznad i ateizma i religije, jer te obe dogme sprečavaju da se približiš Bogu, Duhovnom Jedinstvu, Neimaru Svih Svetova, Višoj Svrsi, Reikiju ili kako ga već zoveš, zavisno od toga sa čim si više familijaran.”

Džon je sada bio bez reči. Pogledao je Aleksandru, šaljući joj svoje misli telepatski.  Zašto sada ne pomeneš svoja iskustva sa reinkarancijama. Pomozi mi malo!

Ona mu se nasmešila pogledom. Englez odmah poče bolje da se oseća. Uzvratila mu je misao Ljubavi moja, Hriščanstvo ne priznaje reinkarnacije. Ono promoviše koncept raja i pakla. Uči te da druge šanse ne postoje i da postoje samo nagrada ili kazna za sve što si radio u životu koji ti je bogom dat. Priča o reinkarnaciji se po Hrišćanstvu smatra za bogohuljenje. Da si podržavao mišljenja Vedičkih Rišija, spomenula bih reinkarnaciju. Prestani da se ludiraš. Volim te! Njene oči nisu lagale.

Daniel progovori, ,,Korigujete me ako nisam u pravu, ali tema ovog razgovora je trebalo da bude: Da li je Isus sin božiji?”

Saša u svom stilu ponovo podiže kažiprst. ,,U pravu si! Malo smo odlutali. Sve se desilo na Nikejskom Saboru.”

,,Nikejski Sabor?” Džon nikada ranije nije čuo za njega.

,,Ljeta Božijeg 325, Najviši hrišćanski sveštenici iz svakog kutka Rimskog Carstva su se okupili da odluče o mnogim pravilima zakonima, obavezama i pravima crkve. Jedna od važnijih odluka koju je trebalo donijeti je da li da se Isus Hrist proglasi za Mesiju ili Sina Božijeg. Glasanje je bilo teško, ali od tog momenta i nikada ranije, Isus je postao poznat kao Sin Božiji.”

Džon je izgledao razoreno. ,,Zapanjujuće! Glasanje sveštenika je odredilo veru? Pa to je neprihvatljivo!”

Saša kao da je gledao negde u prošlost. Pogled mu se zamutio. ,,Crkvi je bilo potrebno da ojača religiju, da pokaže drugima da Hrišćanstvo ima boga od krvi i mesa koji je živeo među nama, a ne neko abstraktno Vrhovno Biće. Jednom je Papa Leo X izjavio: ‘Dobro nam je služio ovaj mit o Hristu.’”

Svi su se polako povukli duboko u svoje misli, apsorbujući i priču i ukusnu hranu i vino. Sunce je bilo visoko, ugodno pržeći njihova lica i temena. Sa svakim gutljajem vina, Džon je uspevao da apsorbuje više od razgovora koji su predhodno vodili. Pogledao je direktno u Sunce i zadržao pogled, sve dok oči nisu počele da ga bole. Kada je okrenuo glavu i zatvorio oči, slike plavih, crvenih i zelenih krugova su žurno skakutali po njegovom umu. Pomisli, Sol Invictus— Nepobedivo Sunce!

 

 

Autor : Bojan Zečević

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *