Zamisli – imaš život kao i svaki drugi. Jedeš po mehanizmu. Školuješ se za ono što kažu da treba. Razgovaraš samo da ne bi bilo tišine. Radiš mnoge stvari zato što je to normalno, to svi rade, to je red i poštuju se pravila.

Odjednom, u tvoj život uđe stvorenje drugačije od svih koje znaš. U tvoj život uđe pas. Odgovorna si za njega. Odgovorna si za stvorenje koje ne razume reči i ne ume da ti odgovori. Nikada neće ni umeti. A ti treba nečemu da ga naučiš, da bi opstao u sredini koja mu nije svojstvena. Možda je baš želeo Sibir. Možda, da je mogao da bira, nikada ne bi došao u veliki grad.

Međutim, eto vas zajedno u Beogradu. Dve potpune suprotnosti. Ti, koja si navikla na pravila i ograničen prostor. On, kom nemirna duša želi slobodu i prostranstvo. Što više vremena provodite zajedno, shvataš da njegov duh jednostavno ne prihvata okvire. Čini ti se da čak više on menja tebe nego ti njega.

Prihvataš da te menja. Prihvataš, zbog neočekivane radosti koju je uneo u tvoj život, koju osećaš po prvi put. Tvoja nesvesnost je, odjednom, čudno fokusirana u sadašnjem trenutku, da bi mogla pogledom da pratiš njegove nemirne pokrete. Tvoja ravnodušnost se otapa i otkriva slojeve potisnutih emocija pred ljubavlju kojom te on obasipa. Tvoja lenjost je šokirana činjenicom da već godinama svakodnevno šetaš, jer je njemu bila potrebna aktivnost. Tvoja nestrpljivost je bila na najvećem testu ikada dok si ga učila da u kući ne može da piški. Tvoja stidljivost bledi, jer moraš da pričaš sa drugim vlasnicima pasa. Sve više se smeješ. Sve više podsećaš sebe na ono dete koje si davno bila i koje se sada oslobađa.

 

 

Neprimetno prođu godine, a ti shvataš da si postala druga osoba. Shvataš da ti je život dodelio prvog duhovnog učitelja u telu belog, čupavog samojeda. Shvataš da je njegova duša ipak birala gde će da živi i da je osetila da je tebi najpotrebnija.

Uočavaš kako su svi oni saveti o povezivanju sa prirodom, zapravo, veoma jednostavni. Dovoljno je da samo malo promenimo svakodnevna ponašanja.

Priroda je stvorila i njega baš takvog kakav jeste. Nije mu dala mogućnost govora, ali mu je dala sve za savršen život. Taj pas, koga nisi shvatala ozbiljno, ima najsavršeniji fokus na sadašnji trenutak. Ume da uživa u najmanjim stvarima. Obožava hranu i vodu. Raduje se apsolutno svima koje ugleda, a ume da oseti i da se skloni od onih koji mu ne žele dobro. Nepresušan je izvor ljubavi. Ume i bez reči da traži sve što želi. Bezuslovno veruje. Neprijatne događaje i osećaje zaboravlja čim se završe. I život mu je dao sve.

 

 

Zamisli – imaš sve što ti je potrebno. Uvek imaš vazduh, hranu i vodu. Uvek imaš sigurnost i ljubav. U svakom trenutku osećaš da si na pravom mestu i znaš tačno kuda ideš. Deluje nestvarno? Ne, zapravo, to postoji. Samo smo mi ljudi sve zakomplikovali. A priroda zaista savršeno funkcioniše.

Hajde da malo pojednostavimo život. Da budemo malo više kao samojed Džimi. Da dopustimo prirodi, korak po korak, da nam ponovo pokaže da imamo sve. Samo je potrebno da to umemo da cenimo.

 

 

Autor : Dajana Mitrović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *