sokovi

Kada sam počela sa sirovom hranom, nisam nigde u knjigama koje sam tada čitala o biljnoj ishrani, nalazila kako treba pripremiti telo za sirovu hranu prvo itd.

​Već sam samo promenila način ishrane preko noći i počela da se hranim biljnom hranom, 80% neobrađenom.

Kad sam postala aktivnija i učlanila se u razne grupe po društvenim mrežama, tu sam počela da se susrećem sa pojmovima posta, suvi, mokri, post na sokovima, post na čajevima, Brojsova terapija, Gersonova itd. Nije me bolest dovela na put biljne ishrane i verujem da je to razlog zašto nisam prvo naletela na te informacije. Kako sam tada bila aktivna dojilja bebe od nepunih godinu dana, kojoj je moje mleko bila jedina hrana, jer nije želela ništa drugo, za mene post nije bio opcija ni u jednom trenutku.

​Dovoljno je bilo što sam promenila ishranu preko noći i imala detox od toga, ali sam i tada još znala da će doći trenutak kada ću i ja odraditi post i očistiti svoje napaćeno, otrovano telo.

Sad prvo na šta želim da se osvrnem u ovom tekstu, ono što je najviše komentara izazvalo na društvenim mrežama oko mog posta, je to što adresiram hranu kao drogu. Oni koji me prate od prvog dana, i koji su pročitali moje 4 knjige znaju na šta se to odnosi. međutim ima sigurno onih koji prate blog samo preletavajući preko tekstova, tražeći samo recepte, pa osećam dužnost ovde njima to da malo približim. Najveća droga današnjice, je prvenstveno KUVANA hrana, a onda i bilo koji oblik hrane. Zašto?!

Zato što ljudi današnjice su podložni zavisnostima, i ništa ne rade umereno. Počev od mene, pa onda mojih najbližih koje posmatram, a onda svih vas koji mi pišete. Ljudi su danas zavisni od cigara, alkohola, slatkiša, kafe, kokaina, marihuane, kupovine, telefona, interneta, fejsbuka, posla, para , ova lista nema kraja, ali ja ću stati tu. Ne postoji umerenost, odnosno naravno da postoji možda kod 1-5% ljudske populacije. Ostali svi su zavisnici, svačega, a prvenstveno hrane.

 

 

Zapitajte se, kako izgleda vaša korpa u prodavnici? Da li u nju idu samo stvari koje su vam neophodne da preživite, odnosno namirnice za koje znate da su nutritivno hranljive, zdrave, i dobre za vas i vaše telo?! Ja sam sigurna da je odgovor NE. Tako da ne možete mi reći da niste zavisni od hrane, ako kupujete stvari zato što su na sniženju, ili zato što vam se sviđa ukus toga nečeg, a svesno znate da je to štetno za vas i vaše telo. Znači tad već hrana prestaje da bude ono što vam puni baterije tela, daje energiju, već postaje DROGA i OTROV.

Mi smo svi podležni tome, koji živimo u ,,civilizaciji” izloženi potrošačkom konzumerizmu. Tako da i za mene koja sam pre skoro 3 godine prešla na prirodnu biljnu ishranu, prestala da kupujem industrijske proizvode u svim sferama svog života, i dalje sam u neku ruku bila zavisna od hrane. I dalje sam spremala sirove specijalitete, sve manje i manje, ali  i dalje bi me uhvatila neka vrsta panike pri pomisli da nemam hurme ili banane itd…

A ne želim to. Želim da budem slobodna od hrane 100%. Želim da budem zadovoljna sam vodom, biljkama koje mogu naći u prirodi, i sa plodovima koje da lokalno žbunje i drveće. Ne želim da budem zavisna od stvari koje ne mogu da uzgojim sama ili da ih pronađem u prirodi.

Želim da mi hrana zaista bude samo punjenje baterija telu u kom živim. Tako da to je ukratko zašto adresiram hranu kao drogu.

Pre možda 2 meseca sam konačno počela da čistim svoje telo na načine koje priželjkujem odavno. Naručila sam APP(anti parazitni program) i počela sa njim. To čišćenje je trajalo 49 dana. U toku njega sam odradila 2x čišćenje jetre, preporučeno je i treće na kraju ali zaista nisam mogla… Za više informacija o APP pišite mi mejl.
Nakon toga, je odluka o postu na sokovima sasvim spontatno došla. I to tako što sam jednu sredu odlučila da budem na mokrom postu(samo na vodi) 24h. 24h su na kraju bila 36h, a nakon toga sam samo spontano odlučila da nastavim sa sokovima.Nisam znala koliko dana planiram da postim, nisam se vodila ni sa kojom od preporučenih terapija, programa, već samo svojom intuicijom. I knjigom Normana Walkera, sokovima do zdravlja, koju mnogo volim.

Ono što me je dodatno inspirisalo da se otisnem na ovaj post je činjenica da je moja psorijaza i dalje prisutna na mom telu, možda 15-20% je ostalo od one užasne kakva je bila pre nepune 3 godine kada sam počela sa biljnom hranom, ali i dalje je bila tu. Letos se skroz bila povukla, na suncu, u prirodi, miru, i na moru… Međutim ponovo se vratila čim sam počela toplije da se oblačim i da je ne izlažem suncu.

Tako su ponovo počele putem fejsbuka, da dolaze do mene informacije kako je neko izlečio psorijazu postom na sokovima 100% se povukla, nestala, otišla… To je jedino što nisam probala i nisam mogla da tvrdim da to nije istina. Kao što sam već rekla za sirovu ishranu, ti koji tvrde da im se povukla samo promenom ishrane, ili nisu imali dugogodišnju psorijazu ili su mnogo dobro sredili svoju glavu, jer samo regulisanje ishrane ne leči psorijazu. Tvrdim iz iskustva.

Znači ostao je još post na sokovima. Ajde i to, da odradimo. Našla sam sokiće koje N.W. preporučuje i trudila se da njih pravim, međutim nisam to slepo pratila, već slušala i sebe. 2 dan je bio težak, glad je bila velika, i postajao je neki stepen nervoze. Tipično adiktivno ponašanje i kriziranje, za drogom zvanom hrana.

Nakon drugog dana, sve je išlo kao podmazano. Sedmog dana su mi se tražila jaja da jedem. Prvi put nakon tri godine da sam i pomislila na proizvod životinjskog porekla, i to baš na jaja. To je trajalo nekoliko sati i prošlo.

8. dana sam počela sa klistirom, inače do tog dana nisam nikako imala pražnjenje creva jer hladno ceđeni sokovi nemaju vlakna i creva odmaraju, nemaju potrebu da rade. Što i jeste poenta ovog posta, da creva ne rade ništa već da se zaceljuju, i da se energija tela usmeri u lečenje svega što je oštećeno, a ne u varenje hrane i odbranu od smeća ako ga unosite u sebe. Radila sam prvo klistir sa vodom, pa onda sa sodom bikarbonom, pa sa limunom, i na kraju sa organskom kafom. Ubacivala sam 2l tečnosti u creva. I menjala položaje tokom ubacivanja tečnosti. Nekada bi izašla samo voda, nekada zaostalo smeće, ali bila sam prilično iznenađena da nije uopšte puno bilo u crevima. To sam sebi objasnila , kao posledicu uspešnog app i čišćenja jetre proteklih 49 dana kada sam imala obilnija pražnjenja.

9. i 10. dana sam imala najveću krizu tokom posta, kada sam osećala ogromnu glad i umor. Tu sam dubljom analizom sebe, svog mesta boravka u tom trenutku, okoline osvestila kao emocionalnu glad uz pomoć moje drage Nine, koja je uvek tu da mi pomogne kada negde zapnem. Volim te Nina i hvala ti. Emocionalna glad, jer fizička ne može da se javi tako kasno u postu, jer nema više fizičkih kriza. Bila sam željna situacije iz detinjstva, emocije iz detinjstva, okružena mamom i tatom, osveštenim činjenicama, htela sam ponovo da budem dete, koje uživa uz mamine kiflice sa sirom i ne zna za surovost sveta u kom živimo.

Tako da 9. i 10. sam imala potrebu za kiflicama sa sirom, odnosno za toplinom mamine kuhinje i porodične atmosfere pripreme i jedenja istih.

Držala sam radionice, vozila automobil preko 4h , odrađivala poslove na imanju, bavila se detetom, spremala njima hranu, radila na internetu, išla u grad, družila se sa ljudima, sasvim normalno sam sve svoje poslove obavljala i funkcionisala kao i kada jedem hranu, ma još i bolje i lakše sam sve radila.

 

Drugi i treći deo možete naći na sledećim stranama : II i III.

 

Autor : Jasmina Bogućanin-Sarvan

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *