vika

Nosio sam se mišlju da sledeća tema o kojoj ću da pišem bude vezana za odnos koji postoji na relaciji pravoslavlja i joge, zašto je crkva toliko protiv joge i zašto ljudi koji praktikuju jogu nisu protiv crkve. Međutim, pre nego što sam napisao ijednu reč na tu temu odgledao sam film ”Song of back and neck”, film je na mene ostavio toliko jak utisak da sam promenio mišljenje, ,,sukob” pravoslavlja i joge će malo da sačeka.

Pitanja koja su se provlačila kroz čitav film su se odnosila na čovekovu unutrašnju borbu kada je reč o (ne)ispoljavanju sopstvenih emocija.

Da li sebe smatraš za sebičnom osobom ako izražavaš svoje emocije? Da li sve svoje emocije zadržavaš unutar sebe? Da li se sećaš kada si zadnji put vikao iz sveg glasa, sa željom da se na taj način oslobodiš nagomilane negativnosti, stresa unutar svog bića?

Po mom mišljenju problem današnjeg čoveka nije materijalizam, jurnjava za novcem, zašto bi i bio, novac ne predstavlja ništa drugo do jednog vida energije, uz pomoć koga ljudi mogu da urade mnogo lepih stvari, kako za sebe lično, tako i za svoju zajednicu, zar ne? Međutim, mnogi smatraju da je upravo ta jurnjava za materijalnim glavni razlog zašto većina nas završe svoje živote kao emotivne olupine.

 

joga

 

Glavni problem današnjeg čoveka po mom mišljenju jesu sistemi, pravila, protokoli koji su utvđeni od strane velikih, moćnih korporacija. Takve korporacije stvaraju ,,kalupe” ponašanja koji jednostavno onemogućavaju ljudima da iskažu svoje istinsko JA. Da iskažu svoje zrnce kreativnosti. Iskustveno znam o čemu pričam, pošto sam određeni deo mog poslovnog života proveo u jednom takvom sistemu. Na svu sreću, danas u sve većoj meri nove kompanije prave određeni zaokret po tom pitanju, počinju da uvažavaju zaposlenog kao osobu u punom smislu te reči, ne posmatrajući ga samo kao sredstvo koje im donosi profit. Međutim, te promene su jako spore, tako da i dalje većina ljudi koja radi u takvim korporacijama posluju u takozvanim ,,ukalupljenim” sistemima vrednosti. Smatram da ti se ne piše dobro ukoliko radiš u jednoj takvoj korporaciji. Iskreno izvini.

Da li znaš na koji način da počneš da ,,vičeš”? Na koji način da probudiš svoje unutrašnje JA? Da probudiš svoje zrnce kreativnosti?

Jedno od mogućih rešenja jeste svakako joga. Joga ti pruža tu slobodu da svojim tempom, na svoj način probudiš svoje zrnce kreativnosti, istovremeno ti pruža mogućnost i da ,,vičeš”, ono ti omogućava da se oslobodiš tih loših emocija koje čuvaš duboko u sebi. Na koji način ćeš ,,vikati” i probuditi svoju kreativnost praktikujući jogu zavisi od stila joge koji ćeš odabrati.

Iako postoje neki podaci koji ukazuju da danas postoji preko stotinu različitih stilova joge, globalno gledano najviše se praktikuju sledeći: hata, vinjasa, aštanga, bikram, jin, ijengar, kundalini. Svaki od ovih stilova joge su međusobno slični, međutim isto tako su i vrlo različiti. Određeni sistemi su više okrenuti ka fizičkom aspektu našeg postojanja, dok su drugi više okrenuti energetskom. Koji ćeš stil joge ti odabrati u velikoj meri zavisi i od tvoje ,,probuđenosti”. Probuđenost može da se definiše i kao čovekova svesnost prisutnosti sedam tela od kojih se svako od nas sastoji na osnovu učenja joga filozofije.

Sve dolazi sa vremenom, strpljenjem i praksom, kako u životu, pa tako i u jogi. Za napredak u bilo čemu treba da posvetiš čitavo svoje biće, ne smeš da odustaneš posle prvog neuspeha, niti posle sto prvog. Isto je i u jogi, ako si krenuo na joga praksu obaveži sebe da ćeš ići na istu bar šest meseci, uživaj u procesu.

Ako ti trenutno nedostaje samopouzdanja seti se vremena kada si bio beba. Čisto sumnjam da si prohodao posle prvog ustajanja, to ti tada nije bilo ni bitno, mogu da se kladim da tada nisi o tome razmišljao ni sekund, nastavio si da pokušavaš sve dok nisi prohodao. Dok si bio beba jednostavno si uživao u procesu. Pokušaj da osvestiš upravo SADA taj osećaj i kreni da uživaš u procesu, bez stajanja. Jedino na taj način ćeš pokrenuti svoje zrnce kreativnosti i počećeš da ,,vičeš” svojim glasom. Izaći ćeš iz kalupa.

 

beba

 

Joga je meni omogućila da ,,vičem” i da pronađem svoje zrno kreativnosti.

Ako se odlučiš za jogu, moj iskren savet tebi je da istražuješ stilove, menjaš učitelje, sve do onog trenutka dok sa nekim od njh ne budeš kliknuo, u svakom smislu, ali najviše energetskom. U tom trenutku znaćeš, to je ta osoba koja će te usmeriti. Ta vaša ,,povezanost” će možda trajati svega par meseci, možda potraje i godinama, svakako iskoristi to vreme, uči, stiči nove uvide. Kada budeš osetio da treba da kreneš dalje, samo kreni.

I da, nikada nemoj da zaboraviš na bebu i na svoje prve korake. Uživaj u procesu.

 

 

Autor : Uroš Martinović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *