devojka izvodi akrobacije u platnu na vrhu planine dok gleda u zaliv

Pokušavam da zaspim, ne mogu… Okreni na jednu, okrenu na drugu stranu. A okret je sledeći, uhvatim se za ivicu kreveta i vrh posteljine da bih se okrenula, jer bol u donjem dijelu leđa ne da mi da dišem, a kamoli da zaspim. Pitam se: ,, Zašto baš ja, zašto baš meni sva ova silna bol? ” Toliko silna da se počinje graničiti sa ludilom. Doktori, ne bih diskutovala njihovo znanje, pomoć, oni  sve rešavaju odmah operacijom, nožem. Kažu imam proturziju između diskova, radi fizikalne terapije i pij tablete. Nema mi druge bez da sama preduzmem nešto.

Uvijek sam bila sportski tip, uvijek neki trening. Posle poroda 20 kg više. Došlo vrijeme da ih skinem. Ali kako? Probušila kašiku, krenem na aerobik. Polako mršam. Karakter sam i znam da ću uspeti. Ali kako mršam tako se bol u ledjima pojačava. Pojačavaju se treninzi, imam snage,volje, ali bol se pojačava ne jenjava. Lažem sebe da bol nema veze sa treningom, da mi trening  prija. Brz i jak, to leđima ne prija, poslije toliko kilograma. Dolazi tren kad sam konačno sebi priznala da moram da prestanem sa tom vrstom treninga. Teška srca, treba ostaviti taj adrenalin, ali moram.

Moram nešto da vježbam, ali pojma nemam što će mi prijati. Pilates – daleko mi studio, joga – to je za matorce. I tako par mjeseci. Krenem na nekoliko  fizikalnih, raznih inekcija i slično, ali bolovi su još tu. Već više nije to – to.

Jedno jutro pozovem studio u blizini, pitam šta imaju u ponudi za rekreaciju, izmedju ostalog bude i FLY YOGA. Hajde da pokušam, kažem sebi. I svidi mi se nije statično, u vazduhu si, okrećeš i slično. Krenem kući i kažem sebi da jeste zabavno, ali kako mi može pomoći zdravstveno?

 

 

Instruktorka Ruskinja, profesionalac u svom poslu. Živa enciklopedija. Kaže ona meni, moraš da slušaš svoje tijelo i da se oslobodiš bola koji nosiš u donjem dijelu ledja. Ja joj kažem, lako ti je to govoriti kad nisi prošla što i ja, tebe ne boli. I počnem nabrajati. Sve silne odlaske kod doktora, promjenu u ishrani, spavanje na tvrdom, nekontrolisano mokrenje, itd… E onda me uzela pod svoje. Poslije nekog vremena ona mi predloži da učim za instruktora. Naravno, odmah sam pristala. Odmah sam se sjedinila sa svojim umom i tijelom, konstantnim osluškivanjem sebe i ulaganjem u svoju praktiku. Svakodnevno vježbanje mi je jako puno pomoglo, bol je skoro pa nestala, uplovila sam u svijet joge i naučila da DIŠEM. Već tri i po god svakim novim danom, udahnem nova iskustva i novo bolje u meni.

Moja definicija JOGE je: ti si joga, tvoj svaki udah je tvoj mir, svaki tvoj izdah je ono što ti ne pripada.

 

Ukoliko vam se svideo ovaj tekst, više od naše Milice i temi roditeljstva možete naći ovde.

 

Autor : Milica Perović 

 

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *