joga u prirodi

Pretpostavljam da znate odgovor, imajući u vidu činjenicu da trenutno čitate ovaj tekst. U pravu ste. Odgovor je DA. Međutim, iza reči ,,da” krije se mnogo veći svet kome težimo, iako nekada to ne znamo ili nismo svesni toga. Kod mene je počelo tim potvrdnim odgovorom. Da, ja želim da vidim šta je to joga. U tekstu se nećemo mnogo baviti time šta je ona, već ću pokušati da prenesem svoje iskustvo.

Sećam se da sam u srednjoj školi bio impresioniran Indijom i da sam želeo da se na neki način tome približim. U tom trenutku sam jedino znao da kod nas postoji joga, a ona je bila jedan od načina da mi taj svet postane bliži.
Vikipedija, istina, nije bila dovoljna da mi otkrije cilj i svrhu joge i jedino što mi je preostalo jeste bilo da to probam.

Doselio sam se u Beograd u oktobru 2015. godine, a već sam se 3. novembra našao na prostirci. Sa ove tačke gledišta, našao sam se u pravo vreme na pravom mestu, i što je mnogo važnije – kod pravog instruktora.

 

Stoj na rukama na plaži

 

Kada čovek ima jasno definisanu želju, sve se za tu želju složi. Želja vuče našu pažnju. Tamo gde je pažnja, tu je i energija, a gde je energija – tu su i promene. Moj prvi susret sa jogom nidrom je bio neverovatan! Nisam mogao da pretpostavim da toliko relaksirajući osećaj postoji, mada, sa svojih 19 godina nisam mnogo toga još ni bio iskusio. Postoji trenutak koji nikada neću moći da zaboravim, a koji je usledio kada sam se posle svog prvog časa vratio kući. Seo sam i počeo da se smejem. Nisam to mogao da objasnim, ali nisam mogao ni da se setim kada sam se pre toga tako i toliko smejao.

Znao sam da je to moj put, put promene, put povratka pravom i istinskom sopstvu.
Dani kojima sam se uvek radovao bili su utorak i petak, jer su to bili dani za jogu. Počeo sam da primećujem da je stres sve manji. Tada sam znao da je joga tome doprinela, ali nisam znao kako. Danas, posle 3 godine, znam kako: osećati sebe u telu, položaju i sadašnjem trenutku doveo je do promene ugla iz kog sam doživljavao stresne situacije, sebe i svoju okolinu. Danas znam da je sve moralo i da se uspinjalo stepenik po stepenik, da nije bilo moguće preskočiti ih, jer viši nivo se uvek mora zaslužiti.

Sveća na vrhu brda uz zalazak sunca

 

Joga je sama po sebi iskustvo koje podrazumeva da se postoji ovde i sada, što je, složićete se, savremeni čovek potpuno zaboravio.  Mislim da je neophodno da neko ko nema iskustva sa jogom i ko je početnik bude radoznao i otvoren. To je kao sa suncem – ako su vaša vrata otvorena, njegovi zraci mogu da prodru do vas, a tama u vama će iščeznuti.

Ako ste zatvoreni, kao što su i vaši prozori i vrata, sunce može da kuca na vrata, ali ono jedino može da se reflektuje nazad, dok će unutra ostati tama.
Nadam se da ste otvoreni za promene i to vam od srca želim!

P. S. Nadam se da se od jeseni vidimo na prostirci.

 

 

Autor : Marko Ilić

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *