Esencija bića

Kako nam život neumitno prolazi sve češće se pitamo koja je esencija naših bića. Ko smo? Šta smo? Odakle dolazimo? Gde idemo? Ova čuvena filozofska pitanja Pola Gogena nas vode na put potrage za dušom.

Teško je prihvatiti da je naš celokupni identitet od misli do emocija, verovanja, strahova, ambicija i svesti o postojanju samo splet gena i mreže nervnih ćelija koji razmenjuju električne signale i informacije na nivou čiste hemije. Još teže je zamisliti da je naša povezanost, strast i ljubav prema drugim ljudima samo serija hemijskih reakcija molekula unutar tela.

Možda je zbog toga čovek poželeo i umislio da u sebi sadrži nešto više od materije – duhovno biće sposobno da svakome od nas pruži identitet da misli, živi, shvata, oseća i uspostavi sistem vrednosti. To je suština koncepta duše[1].

Duša je veoma širok pojam pod kojim se podrazumeva nematerijalni princip čoveka suprotstavljen telu i ona se tradicionalno smatra besmrtnim delom čoveka.[2]

Bilo da verujemo u besmrtnost duše ili ne, neosporno je da taj koncept postoji odvajkada u svim kulturama da bi označio biće i plamen.

Grčki filozof Platon je smatrao da je duša jednostavna, nematerijalna stvar koja se vezuje za ljudsko telo i um. Telo je smatrao vozilom kojim upravlja vozač, odnosno, besmrtna, neuništiva duša koja napušta vozilo onoga trenutka kada ono zastari toliko da postaje neupotrebljivo.

 

Svest bića

Svest

Počnimo od premise da sva živa bića – životinje, biljke i ljudi – poseduju svest na različitim nivoima. Da li ova svest o postojanju dolazi iz materije i materijalnog sveta ili je ona, pak, energetske, eterične prirode? Da li svest predstavlja simptom duše i da li je svest neraskidivi deo stvarnosti oko nas?

Svest o samom sebi, to čuveno Ja sam, predstavlja kompleksno biće koje ima svoje misli, osećanja i senzacije. Misli i emocije nisu materijalne prirode, a predstavljaju esenciju čovekovog postojanja. Svest se ne može izmeriti, niti verifikovati. Kako objasniti svest naučnim pristupom? Filozofi, naučnici i laici su lomili glavu oko toga šta je svest i kako nastaje. Svaki put kad se zapitamo da li smo sklop beživotnih hemijskih elemenata, moramo postaviti sebi pitanja – ko je to ko misli, ko je taj koji oseća?

Ako bismo se vodili Ajnštajnovim zakonom očuvanja energije, došli bismo do zaključka da se energija ne može ni stvoriti ni uništiti, već samo transformisati iz jednog stanja u drugo. Dakle, ona samo menja oblik.

Esencija bića

Naša duša je ono što smo mi u samom korenu. Ukoliko eliminišemo materijalne aspekte ovog života, zanemarimo konstantno promenljiva mišljena o svetu oko nas i uklonimo očekivanja drugih i sebe, naša duša će i dalje postojati. Ona je sirova, nefiltrirana, unikatna i duboka. Duša je ono što smo mi u najprirodnijoj i najčistijoj formi. Ono što opstaje bez obzira na okolnosti.

Naša duša postoji bez ikakvih granica, ona oslobađa i istrajava. Ona je beskonačni potencijal. Svi mi imamo jedinstvene talente, sposobnosti i misli koji nas definišu u samom korenu. Naša esencija je ono sto nas inspiriše, što nas motiviše, ono što nam budi strast.

 

Potraga za dušom

 

Nastaviće se drugim delom Nauka u potrazi za dušom

 

[1] https://www.conopljanews.net/ljudska_dusa.html
[2] https://www.jw.org/sr-latn/saveti-i-odgovori-iz-svetog-pisma/pitanja/%C5%A1ta-je-du%C5%A1a/

 

 

Autor : Stefan Vulović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

2 Replies to “Potraga za dušom”

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *