Sveže povrće

Nije li fantastično saznanje da sopstvenim odabirom pravih namirnica možemo učiniti sebe i svoje Biće daleko zdravijim, čistijim, vedrijim i jačim za sve ono što život nosi sa sobom. Dovoljno je da oslušnemo naše inteligentno telo koje i jeste programirano da nam služi i bude hram naše duše, a ono će nas doista darivati plodovima zahvalnosti u vidu zdravlja i blagostanja.

Da li je potrebno opredeliti se za jedan određeni način ishrane ili je poželjno napraviti sopstvenu kombinaciju kroz osluškivanje šta nam telo poručuje? Možemo slobodno reći da je dosta vremena prošlo od kako su naši preci na hranu i njeno konzumiranje gledali kao na puko zadovoljenje fizioloških potreba, kao na čin neophodan za preživljavanje i opstanak. To hrana doista u svojoj biti i jeste, ali ne  i samo to.

Danas, u eri ekspanzije velikog broja različitih veština, koje povezuje nit evoluiranja svesti i podizanja stepena svesnosti čoveka, hrana se dovodi u različite korelacije sa ostalim porama života. Nije to više samo puko preživljavanje. U moru krajnosti – preterane konzumacije, dostupnosti velikog broja namirnica, agresivnih reklamnih kampanja, svakodnevnih novih načina ishrane, do gladovanja kao nametnutog u siromašnim društvima ili svojevoljno odabranog u vidu asketizma, posta – pojam hrane je poprimio neku sasvim drugu dimenziju. Hrana može biti i naš lek i naš otrov.

Gotovo uvek dođemo do tačke saznanja da je suština u balansu. U umerenosti. U toj suštinskoj odluci koja se odigrava u nama samima – kako ćemo se hraniti, na koji način, koje namirnice ćemo odabrati za sebe i zbog čega, kako ćemo ih pripremati, da li nam te namirnice služe i donose neophodnu energiju i obnovu života u nama ili se vraćamo na nesvesno zadovoljenje nagona.

Mnogo puta smo mogli čuti kako je život danas suviše brz, kako nemamo dovoljno vremena koje bismo posvetili najpre odabiru namirnica, planiranju obroka i na kraju samoj pripremi tih namirnica. Neretko možemo čuti i kako moderan čovek danas nema  dovoljno vremena za sam obrok, zbog čega kao uzročno posledičnu pojavu imamo toliku zastupljenost fast food-ova.

 

Italijanska hrana

 

Sa druge strane, u poslednje vreme se sve češće mogu videti i prodavnice zdrave hrane, kiosci sveže ceđenih sokova, salata, raw slatkiša. Kada malo bolje pogledamo, situacija nije crna i bela i ono što je najbitnije jeste da zaista imamo mogućnost izbora. Ne moramo sledbenički ići ka onome što nam je nametnuto u marketima, shopovima, pa čak i u tim prodavnicama zdrave hrane. U njima takođe možete pronaći puno namirnica koje nikako ne pripadaju odeljku „zdrava hrana“.

Nikada mi nije bilo jasno šta pojedine namirnice iz potpuno drugih kategorija tu rade i to me je možda i navelo na malo dublje razmišljanje kako nije dovoljna etiketa na samom proizvodu da bismo u isti natpis i poverovali, već je ipak potrebno (čak i neophodno) da sami porazmislimo da li je nešto istinski zdravo – korisno ili ne, uz naravno i određeno informisanje pre toga od strane stručnih ljudi, koji nam mogu dati početne upute šta od namirnica spada u koju kategoriju.

Kada sam se prvi put susrela sa istinskim činjenicama šta je to što svakodnevno unosim u svoje telo, u kojim količinama i kako to utiče na mene, bila sam pomalo i preplašena, ali sam se  osetila i osvešćenom. Moram priznati da mi je u tim momentima prolazilo kroz misli – kako je moguće da toliko nesvesno pristupamo sopstvenom zdravlju, telu, pa na kraju krajeva i životu, potom pitanje: Šta naposletku jesti ako sve ovo što sam godinama konzumirala odbacim? Kada počnete ozbiljnije da se bavite jogom, neminovno je da u svom radu dođete i do segmenta same ishrane. Joga je 24h vežba tela, uma i duha.

Pored tih 1-2h izvođenja vežbi disanja, asana, meditacije, uvidite koliko je podjednako važno imati i disciplinu u ishrani. Koliko je bitno imati punu svesnost o svemu. Na početku to može zvučati i pomalo opterećujuće i verujem da mnogima sama pomisao na punu svesnot izaziva u najmanju ruku strah i nelagodnost usled preterane odgovornosti, možemo pomisliti kako to nama neće poći za rukom i kako, naravno, “nemamo” vremena za to.

Danas je to glavni izgovor postao za mnoge stvari – nemanje vremena. Odličan paravan za nepreduzimanje odgovornosti i opravdanje pred sobom zašto ne mislimo na sopstveno zdravlje. Želimo da to neko drugi misli, da nam olakša, da nas rastereti. Pa eto i to se dogodilo. Najezda velikog broja propisanih načina ishrane od strane nutricionista koji su svima dostupni preko interneta, časopisa, medija, omogućava nam da se informišemo o pravilnom načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti. Naprosto ne možete ostati neinformisani. Dati su nam čitavi programi određenih načina ishrane, a opet imamo porast obolelih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, karcinoma  i raznih drugih oboljenja. I čini se kao da smo pred znatno većim izazovom kada je hrana u pitanju nego što je to bilo ranije.

Zašto je to tako?

 

Nastavak teksta možete pročitati ovde: Hrana za dušu 2

 

Autor: Ana Milinković

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *