Reciklaža baterija

Mogućnost aktivacije električnog uređaja bez prisustva primarnog izvora električne energije je svakako jedan od najvećih otkrića čovečanstva. Krajem 18-og veka su započeti prvi ozbiljniji eksperimenti u cilju kontrolisanja i skladištenja električne energije. Pre tačno 218. godina, uspešan izum moderne baterije se pripisuje italijanskom fizičaru Aleksandru Volti. Volta je kreirao uređaj koji se u to vreme skromno nazvao „gomila volta“. Prvobitna baterija je bila napravljena od naizmenično naslaganih ploča cinka i bakra sa sirćetom. Ploče su podsećale na naslagane novčiće. Vrlo zanimljiv podatak je da je Aleksandar prvi put predstavio koncept moderne baterije na Francuskom Nacionalnom Institutu gde je za vreme prezentacije bio prisutan niko drugi no Napoleon Bonapart! Vrlo je razumljivo da je Volta kao zaslugu za svoj izum dobio čast da se njegovo prezime iskoristi kao oznaka za osnovnu jedinicu elektromotorne sile.

U momentu kreiranja moderne baterije, sigurno niko nije mogao ni da zamisli šta će dva veka kasnije proizaći iz „naslaganih novčića“. Vrtoglavim razvitkom tehnologije i neobuzdanim apetitom za baterijama većeg kapaciteta, kompleksnost sastava baterije se povećava iz godine u godine, samim tim i naša odgovornost prema njima.

Generalni nivo svesti o potencijalu reciklaže je poprilično visok ali uglavnom sve aktivnosti asociraju na reciklažu papira, kartona, stakla i aluminijuma. Reciklažna ostrva širom sveta najčešće su adaptirana za proizvode ovog porekla, što i jeste logično uzevši u obzir da ovi materijali predstavljaju najveći deo kolača u svetu reciklaže. Prosečan potrošač bi pomislio da su baterije relativno nevidljive, možda čak i irelevantne.

Akumulator

 

Nažalost, istina ne može biti drugačija. Iz više uglova je itekako pravedno staviti baterije pod poseban reflektor i posvetiti im se u potpunosti. Sama činjenica da je u proseku neophodno više stotina godina da se svakodnevna kućna baterija prirodno raspadne je i više nego dovoljno da se podigne svest o njihovom uticaju na životnu sredinu. Međutim, ni ovaj dug vremenski period nije prioritet kada se zaista istraži detaljnije koji je sastav kako kućnih tako i baterija u mobilnim telefonima, automobilima i laptopovima.

 

Zašto se baterije recikliraju?

Iz ugla potencijalne opasnosti po životnu sredinu, reciklaža baterije je na samom vrhu u odnosu na drugi otpad jer se smatra opasnim otpadom. Glavni razlog, pored enormnog skoka u proizvodnji baterija za električna vozila, je izuzetno opasan sastav same baterije koji podrazumeva teške metale i toksične hemikalije.

Srećom skoro sve baterije mogu da se recikliraju. Danas postoji preko 400,000 lokacija za prikupljanje baterija i svest o samom značaju reciklaže baterija je u konstantnom rastu.

Na nivou Srbije, četvoročlano domaćinstvo iskoristi preko 20 baterija godišnje. Nažalost, podaci o njihovoj reciklaži nisu dovoljno precizni a uzevši u obzir da se radi o opasnom otpadu koji ne sme da se odlaže na deponijama ili spaljuje već posebno tretira, problem postaje znatno ozbiljniji. Srećom, urgentnost situacije je uveliko prepoznata i regulisana poglavljem 27 – Životna sredina i klimatske promene. Plan je da se do 2026. godine uspostavi sistem za upravljanje posebnim tokovima otpada u cilju sakupljanja najmanje 45% baterija i akumulatora.

Duracell baterija

 

Prema EPA (Environmental Protection Agency) podacima, na godišnjem nivou Amerika sama baci preko 3 milijarde baterija, tačnije preko 180,00 tona opasnog otpada (1). Prilikom svakodnevne pravilne upotrebe, čovek ne dođe u kontakt sa unutrašnjim sadržajem baterije. U slučaju da baterija završi na deponiji, reci, zakopana pod zemljom ili spaljena, kućište baterije se vrlo lako ošteti i živa i ostali toksini se talože u životnoj sredini – vazduh koji udišemo i voda koju pijemo. Drugi prisutni teški metali su nikl, kadmijum, kobalt i olovo, svi vrlo štetni po zdravlje flore i faune.

Više detalja o značaju očuvanju životne sredine možete da pročitate u tekstu Zaštita životne sredine: slobodan izbor ili dužnost?

Kako uspešno reciklirati baterije?

Da bi uopšte došli do kompleksnog procesa reciklaže, neophodno je implementirati efikasne sisteme prikupljanja baterija. Najzastupljeniji vid predstavljaju reciklažna ostrva u sklopu mnogih supermarketa, privatnih firmi koje uvek teže „zelenom“ poslovanju kao i manja privatna preduzeća koje se isključivo bave reciklažom elektronskog otpada.

Zbog velike raznovrsnosti baterija, samim tim i prisustva različitih metoda reciklaže, pažnju ćemo posvetiti olovo-kiselinskom akumulatoru, poznatijem kao akumulatoru automobila. U ovom slučaju, proces reciklaže podrazumeva mehaničko usitnjavanje baterije u cilju razdvajanja različitih komponenti. Svi delići se prebacuju u kadu sa vodom gde se olovo i teški materijali i metali talože na dnu kade a komadići plastike plutaju na površini. Plastični delovi se pokupe sa površine i sva tečnost se ukloni tako da na dnu ostaju samo olovo i teški metali. Od ovog momenta, svaki element ide u sopstveni ciklus reciklaže. Prema podacima EPA agencije, svaki akumulator u kolima je sačinjen od 80% recikliranih materijala.

 

Akumulator u kolima

 

Trenutno su najzastupljenije sekundarne baterije, poznatije kao i punjive. Prema izveštaju o globalnom tržištu baterija, upotreba baterija u transportne svrhe će da dostigne vrednost od 65 milijardi dolara do 2024. godine (2). Globalni broj električnih vozila za 2017. je dostigao cifru od 3 miliona. Predviđanja do 2030. stavljaju tu brojku na neverovatnih 125 miliona električnih vozila, izuzetno alarmantan podatak i vrlo jasan indikator značaja reciklaže tako velikog broja baterija (3). Ako u tu računicu uključite i upotrebu u domaćinstvu, potencijal reciklaže u finansijskom smislu je izuzetno značajan, kao i dobit iz ugla očuvanja životne sredine i promovisanja održivog razvoja. Reciklaža baterija je ne samo naš izbor već i obaveza kojoj ne smemo da okrenemo leđa.

(1): http://everyday-green.com/html/battery_statistics.html
(2): https://www.prnewswire.com/news-releases/2018-global-battery-market-to-exceed-65-billion-by-2024—company-overviews-business-strategies-and-sales-value-300628121.html
(3): https://www.reuters.com/article/us-electricvehicles-iea/number-of-electric-vehicles-on-roads-reaches-three-million-iea-idUSKCN1IV0NE

 

 

Autor: Balša Martinović

Podeli sa prijateljima 🙂
TwitterFacebookLinkedInPin ItWhatsAppViber

OSTAVITE KOMENTAR

Your email address will not be published. Required fields are marked *